Naš tim ginekologa kontroliše reproduktivno zdravlje žena u svim životnim dobima. Moguće je uraditi godišnji sistematski pregled (pregled ginekologa – bimanuelni pregled i pregled pod spekulumom, ginekološki ultrazvuk (vaginalnom ili abdominalnom sondom), kolposkopiju, Papanikolau test, vaginalni sekret) zajedno ili svaki od ovih pregleda pojedinačno. Ukoliko je potrebno, moguće je uzeti vaginalni i cervikalni bris, test na Hlamidiju (Chlamidia trahomatis), Mikoplazmu (Mycoplasma hominis) i Ureaplazmu (Ureaplasma urealitycum).

Trudnoća je jedno posebno stanje organizma i naši ginekolozi su specijalno usmereni za praćenje trudnoće, ultrazvučni pregled trudnice (merenje vratne brazde – NT (nuhalna translucenca), pregled organa po statijumima razvoja) kao i sve laboratorijske analize koje su potrebne da budu uradjene u toku trudnoće (rana dijagnostika trudnoce BetaHCG u krvi, Double test i Triple test, Quadriple test, test na HIV i Hepatitis B, krvna grupa...)

Od početka adolescencije veliku pažnju posvećujemo savetima u vezi kontracepcije, pravilnom odabiru kontraceptivnih pilula, stavljanju ili uklanjanu spirale.

Radimo analizu na HPV tipizaciju kao i uklanjanje kondiloma ( polnih bradavica) radiotalasima

PAPANIKOLAU TEST
PAPA test je u kliničku praksu uveo George Papanikolau, po kome se ovaj test i naziva. PAPA test je screening test čiji cilj je što ranije otkrivanje prekanceroznih i malignih stanja grlića materice. PAPA test je bitan zbog veoma uspešnog lečenja i izlečenja rano otkrivenih promena. PAPA test je obavezan kod svih seksualno aktivnih žena. Najbolje vreme za uzimanje uzorka je sredina ciklusa,tj 10-2O dana nakon prvog dana menstruacije.

Rezultati PAPA testa znače sledeće:
PAPA I grupa , PAPA II grupa - normalan nalaz
PAPA III grupa – CIN !, LSIL, nezrele atipične ćelije samo u donjoj trećini epitela
PAPA IV grupa – CIN II, CIN III, HSIL, prisustvo nezrelih atipičnih ćelija u više od 1/3 epitela
PAPA V grupa – prisustvo malignih ćelija

KOLPOSKOPIJA
Kolposkopija je pregled vulve – spoljnih genitalija, zidova vagine, svodova vagine i grlića. Kolposkopija je opšte prihvaćena dijagnostička metoda koja ima za cilj rano otkrivanje premalignih i malignih promena. Pre kolposkopije potrebno je da žena isprazni bešiku, tokom pregleda ona se nalazi na ginekološkom stolu. Prvo se plasira i fiksira spekulum, a zatim se 3% sirćetnom kiselinom prebriše posmatrana površina, čime se otklanja višak sluzi. Zatim se radi Šilerova jodna proba tokom koje se površina koja se pregleda premazuje Lugolovim rastvorom. Prema prebojavanju epitela rastvorom može se razlikovati zdrav i patološki promenjen epitel.

ZAKAŽITE PREGLED KOD GINEKOLOGA