Maligna oboljenja su pod velikim uticajem naseg ponasanja i nasih navika. Jedan od osnovnih uzroka pojave malignih oboljenja je pusenje, čijim prestankom se smanjuje rizik od obolevanja.
Odredjene navike u ishrani imaju uticaja na nastanak karcinoma jednjaka, zeluca i debelog creva. Treba izbegavati dimljenu, usoljenu i konzervisanu hranu, smanjiti korisćenje masnoca zivotinjskog i koristiti masnoce biljnog
porekla. Fizicka aktivnost smanjuje rizik od pojave karcinoma.
Pokazano je da 30 minuta vezbanja tri puta nedeljno, kao i svakodnevna setnja u trajanju sat vremena (3-5 km) deluje preventivno kako na rizik od oboljevanja kardivaskularnog sistema tako i na smanjenje rizika nastanak malignih bolesti. Pored sprecavanja nastanka, za prevenciju karcinoma veoma je vazno rano otkrivanje bolesti, u stadijumu kada je izlecenje moguce. Sto se bolest otkrije ranije, lecenje je uspesnije. Zbog toga su potrebni redovni sistematski pregledi u odredjenim pravilnim intervalima. Ukoliko se karcinom grlica materice otkrije u pocetnoj fazi, do izlecenja dolazi u vise od 90 posto
slucajeva. Zenama se cim postanu seksualno aktivne preporucuje da jednom godisnje urade ginekoloski pregled i Papanikolau test, a na svake dve godine kolposkopski pregled. Svim zenama se preporucuje da sprovode samopregled dojki jednom mesecno. Sve osobe starije od 50 godina jednom godisnje treba da urade pregled stolice na okultno krvarenje radi ranog otkrivanja karcinoma debelog creva. Osobama sa poznatim, povecanim rizikom od oboljevanja od karcinoma
debelog creva, savetuje se kolonoskopski pregled.
