Gastritis je reč koja označava upalu sluznice želuca a može nastati kao rezultat infekcije bakterijom Helicobacter pylori, prekomerne upotrebe antiinflamatornih lekova (Diklofenaka-Voltarena, Brufena, aspirina, Ketonala i sl.), dejstvom toksina neispravnih namirnica, alkoholom, unošenjem vrelih i ledenih jela i pića, zadesnim unošenjem kiselina i baza koja nalazimo u sredstvima za kućnu higijenu, kao posledica zračenja, u šoku i sepsi.

Gastritis može nastati naglo, tada govorimo o akutnom gastritisu, ili može trajati godinama u kojem slučaju se radi o hroničnom gastritisu. Sluznica želuca predstavlja deo organa svakodnevno izložen agensima koji mogu izazvati njeno oštećenje. Ti agensi se najčešće nalaze u vodi i hrani, a pod odredjenim uslovima to može biti i sama želudačna kiselina, duodenalni sadržaj i antitela. Zahvaljujući velikoj regeneratornoj sposobnosti, sluznica želuca se najčešće obnovi u potpunosti. Kada je uticaj štetnih faktora produženo i izraženo, ovaj mehanizam samoobnavljanja biva nadjačan i dolazi do ozbiljnih promena sluznice u smislu njene atrofije i zamene površinskog sloja nezrelim epitelom koji nije u stanju da obavi funkciju koju inače sluznica želuca obavlja. U nekim slučajevima gastritisa, genetska predispozicija utiče na konačan ishod dogadjaja.

Gastritis kao oboljenje prolazi kroz nekoliko stadijuma, počev od površinskog zapaljenja preko zahvatanja dubljih, žlezdanih slojeva, do atrofije sluznice i intestinalne metaplazije. Smatra se da je danas za nastanak gastritisa u 80-85% slučajeva odgovoran Helicobacter pylori, bakterija koju su 1983. otkrili dr Warren i Marshall i za svoje otkriće 2005. godine dobili Nobelovu nagradu. Pretpostavka je da je oko polovine svetske populacije zaraženo bakterijom ali činjenica je da samo jedan mali broj zaraženih (oko 10-15%) ima tegobe. Zašto neki imaju gastritis ili čir, a neki ne – nije jasno: na to najverovatnije utiču i mnogi drugi, doprinoseći faktori od kojih su najčešći pušenje, stres, način života, nasledje i odredjeni faktori u ishrani. Posebne forme gastritisa nastaju kao posledica autoimunih stanja u kojem organizam sam stvara antitela koja „napadaju“ želučanu sluznicu i uzrokuju upalu/gastritis.

Gastritis se može javiti kod bolesti kao što su: Crohnova bolest, AIDS; reumatološke, bolesti bubrega i jetre, nedovoljna ishranjenost sluznice želuca (ishemija) kao i mehaničke povrede. Od kraja devetnaestog i tokom dvadesetog veka mnogo puta se diskutovalo o ulozi gastritisa u nastanku ulkusa. Medjutim, pored nesporne činjenice da se gastritis i/ili duodenitis javlja istovremeno sa ulkusom, nikada nije dokazana njihova medjusobna povezanost. Otkrićem Helicobacter pylori infekcije omogućeno je suštinsko tumačenje uloge gastritisa u nastanku ulkusne bolesti. U zavisnosti od soja Helicobacter pylori, zapaljenje može biti difuzno, u slučaju antrum predominatnog gastritisa ili na „preskok“ u slučaju korpus predominantnog gastritisa. Zapaljenje u antrumu dovodi do umnožavanja ćelija koje luče gastrin koji podstiče sluznicu želuca na pojačanu sekreciju želudačne kiseline i nastanka ulkusa na dvanaestopalačnom crevu. Sa druge strane, zapaljenje u korpusu izazavano Helicobacter pylori-jem dovodi do smanjenja debljine zaštitnog sloja sluznice želuca i njene atrofije na kojem terenu pod uticajem drugih faktora može doći do nastanka ulkusa želuca.

Da je Helicobacter pylori u većini slučajeva ulkusne bolesti „neophodan“ faktor govore u prilog činjenice da je učestalost Helicobacter pylori infekcije u duodenalnom ulkusu izmedju 92-95% a u želudačnom 70%; da ulceracija zarasta nakon antibiotske terapije i da su recidivi redji ukoliko se izvrši eradikacija infekcije. Sa druge strane, podaci da se ulkusna bolest se javlja samo u 10-12% svih osoba inficiranih sa Helicobacter pylori, da se ulkusna bolest može i operativno lečiti bez izlečenja infekcije, da terapija lekovima koji smanjuju sekreciju želudačne kiseline dovodi do zalečenja ulkusa i bez eradikacione terapije kao i podatak da je učestalost infekcije podjednaka u žena i muškaraca ali da osobe muškog pola imaju češće ulkusnu bolest, stavlja nas u poziciju da ne možemo tvrditi da je ulkusna bolest isključivo infektivna bolest i da se mora uzeti u obzir i učešće drugih, ranije pomenutih, faktora. Prema tome, infekcija Helicobacter pylori-jem nije sam po sebi dovoljana ali je u većini slučajeva neophodna za nastanka ulkusne bolesti.

Na gastritis ili ulkusnu bolest može se posumnjati na osnovu pažljivo uzetih podataka od pacijenta i pregleda. Oboljenje se može manifestovati kao bol, osećaj pečenja ili pritisak u gorjem delu trbuha, mučnina, povraćanje, gubitak apetita, nadimanje, podrigivanje, osećaj punoće u gornjem trbuha nakon jela i gubitak na telesnoj masi uz napomenu da postoji slaba korelacija izmedju jačine i učestalosti simptoma i težine zapaljenja.
Ukoliko simptomi ne prolaze sami od sebe kroz nedelju do dve dana ili ukoliko se tegobe iz dana u dan pogoršavaju potrebno je potražiti pomoć lekara.

U slučaju gubitka u telesnoj masi (više od 10% svoje telesne mase), ili ako je neko od rodjaka prvog reda imao rak želuca ili ste anemični takodje se obavezno obratite lekaru. Pojava crne, kao katran, stolice ili povraćanje sadržaja koji ima izgled kao talog od kafe, ukazuje na moguće krvarenje iz ranica (erozija) na sluznici želuca i dvanaestopalačnog creva ili čira koje može biti po život opasno , te je neophodno odmah pozvati službu hitne pomoći koja će vas na vreme zbrinuti.
Ukoliko ne postoje „alarmni“ simptomi, i ako osoba nije starija od 45 godina (značajno manja učestalost raka želuca u ovom dobu) moguće je započeti lečenje i bez prethodnog dopunskog ispitivanja tako što će se osobama savetovati da ukoliko su tegobe prouzrokovane alkoholom i antiinflamatornim lekovima dovoljno je prestati sa njihovom konzumacijom. Treba izbegavati hranu koja izaziva tegobe, posebno jako začinjenu, masnu i kiselu hranu. Savetuje se prestanak pušenja jer je dokazano da pušenje pojačava lučenje kiseline i oštećuje želudačnu sluznicu i da je povezano sa povećanim rizikom od nastanka raka želuca. Neophodno je smanjiti izloženost stresu, što se jednim delom može postići dovoljnim spavanjem, odmorom, opuštanjem i redovnim vežbanjem.
Ukoliko osobe imaju više od 45 godina ili su tegobe uprokos preduzetim merama i prepisanoj terapiji i dalje prisutne neophodno je dopunsko ispitivanje: laboratorijske analize (SE, kompletna krvna slika, odredjivanje vrednosti serumskog gvoždja, analiza funkcije jetre i bubrega, šećera u krvi), serološki pregled krvi na prisustvo antitela na H. pylori (dokazuje je organizam bio u kontaktu sa bakterijom, ali ne i da je prisutna u želucu u tom trenutku), pregled stolice na okultno krvarenje, gastroskopija ili bar pregled želuca rentgenom. Ako je uzrok bakterija Helicobacter pylori, preporučuje se terapija kombinacijom antibiotika i blokatora protonske pumpe.
Obzirom da je u osnovi nastanka tegoba iritirajuće dejstvo hlorovodonične kiseline na upaljenu sluznicu, sekrecija hlorovodonične kiseline i njeno štetno dejstvo može se smanjiti antacidima, blokatorima histaminskih receptora i već pomenutim blokatorima protonske pumpe.

Postojanje alarmnih simptoma (anemija, gubitak u telesnoj masi, znaci prethodnog krvarenja-crne stolice i povraćanje sadržaja izgleda soca od kafe, rak želuca kod najbližih rodjaka) zahteva punu pažnju i dodatno ispitivanje od strane lekara specijaliste.

Uncategorized @sr

Comments are disabled.