Iz godine u godinu savremi sport zahteva pomeranje granica fizičke pripremljenosti sportista, kao i njihov sigurniji i brži oporovak. Treninzi i sportski način života izuskuju pravilan rad, ishranu, prevenciju povreda. Edukacija u mladjim kategorijama dovodi do smanjenja broja povreda i postizanja boljih rezultata.
Sportske povrede nastaju usled dejstva spoljašnje sile, nedovoljnog zagrevanja i istezanja pred fizičku aktivnost, pretreniranosti, kraceg trajanja oporavka, loše opreme, loših terena. Povrede nastale usled dejstva spoljašne sile nastaju u kontaktnim sportovima gde su česti dueli medju sportistima (fudbal, rukomet. Košarka, ragbi…). Nedovoljna zagrevanja, istezanja i preskakanje istih, često su posledica žurbe i težnje ka zinimiljivijem delu treninga imaju za posledicu mikrorupture mišića i stvaranje ožiljka ( mišićna vlakna se pretvaraju u vezivno tkivo ). Mišić postaje neelastičan i sklon povredama.
