Sezonske-kijavice

                                                  Sezonske-kijavice
    Alergijska kijavica je zapaljenje sluzokože nosa izazvano stvaranjem antitela koja nastaju alergiskom reakcijom na odgovarajuće alergene. Prvi kontakt sa alergenom može proći bez simptoma ali tada dolazi do senzibilizacije. Pri sledećem kontaktu sa istim alergenom dolazi do alergijske reakcije koja se odmah ispoljava. Važan faktor u nastanku ovog oboljenje je pre svega, nasledna skonost. Najveći broj obolelih ima atopijsku konstituciju- predispoziciju, što zapravo znači da jedan ili oba roditelja boluju od alergijske kijavice ili astme. Češće oboljevaju dečaci rođeni u proleće i leto.   

Sezonska  kijavica- (Rhinitis allergica pollinosa) se javlja u određeno doba godine, u vreme cvata drveća, trave i korova. Alergen je polen koji se nalazi u vazduhu, svuda i na svakom mestu i izaziva stalnu kijavicu.
Nesezonska kijavica (Rhinitis allergica aperiodica) se javlja tokom čitave godine, češće zimi,  a izazivaju je kućni alergeni: prašina, grinje, životinska dlaka, osušeni ekskreti, perje,buđ.
Kada je u pitanju profesionalna kijavica, senzibilizacija se javlja na radnom mestu. Najčešće pacijent ukazuje na alergen, a simptomi se ponavljaju aperiodično. Simptomi izostaju promenom  radnog mesta ili odlaskom na godišnji odmor.
Inhalatorni alergeni su poleni  drveća (februar-maj), trava (april-oktobar) i korova(jun-oktobar), kućna i posteljna prašina, grinje, perje, životinjska dlaka, osušeni ekskreti, buđ.
Klinička slika: kijanje u salvama, svrab nosa, curenje iz nosa, zapušenost nosa.  Prateći simptomi: svrab, crvenilo, suženje i peckanje očiju, bol i osećaj pritiska u sinusima, gubitak mirisa, glavobolja, bol i zapušenost u ušima, svrab, promuklost, suvi kašalj, osećaj grebanja u grlu, poremećaj sna, smanjena koncentracija na poslu i u školi.
Prilikom alergijske reakcije, iziritirana sluzokoža nosa je pogodna za razvoj bakterija i virusa, te se neretko javljaju komplikacije u vidu infekcija koje izazivaju ovi mikroorganizmi.
Veliki broj pacijenata ima alergijski rhinitis i astmu. Pravilna i efikasna terapija rinitisa značajno smanjuje  rizik od pojave astme.
Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, kliničke slike, rezultata laboratorijskih analiza (povećan broj eozinofila u krvi i brisu nosa, ukupni IgE, specifični IgE), kožnog Prick testa , ukoliko je potrebno i specifičnih rino provokativnih  testova kao i Rtg sinusa.
Sa terapijom treba započeti bar dve nedelje pre cvata kako bi se sprečio nastanak  alergijske kijavice.
Terapija, pre svega podrazumeva primenu antihistaminika, nazalnih kortikosteroida, nazalnih dekongetiva i inhalacione terapije. Specifična imunoterapija sa  malim dozama alergena sublingvalno i kutano kod koje se sukcesivno  povećavaju doze alergena u određenim vremenskim razmacima, daje najbolje rezultate.
 Ukoliko se radi o alergiji na polen, najveća koncetracija alergena je u jutarnjim časovima, pa je poželjno izbegavati boravak napolju ukoliko je moguće.  Takođe, prostorija u kojoj se spava mora biti u to vreme zatvorena. Kada se dolazi spolja treba se presvući, istresti odeću, istuširati i oprati kosu. Kada su u pitanju alergeni zatvorenog prostora, neophodno je redovno provetravanje, usisavanje i brisanje prašine.

                                                                        
Prim. Dr B.Leštanin, spec ORL, audiolog

Comments are disabled.