Vino i zdravlje

Postoje zapisi da je Hipokrat je 400. god. pre n.e. vino koristio kao sredstvo za jačanje organizma, ublažavao je bolove kod išijasa, lečio rane i crevne bolesti. Do 19. veka postojala je prava nauka o lekovitosti vina. Mnoge naučne studije su potvrdile da umerene količine vina pomažu pri očuvanju zdravlja

Alkohol iz vina brzo ulazi u krvotok i deluje na sve delove našeg tela,  a ako je konzumacija umerena, do jedne čaše dnevno,  to delovanje je pozitivno na naš organizam. Alkohol deluje na sistem organa za varenje (ubrzava lučenje sluzi i enzima u želucu i crevima, hrana se brže razgrađuje,varenje se poboljšava), na disanje (šire se krvni sudovi organa za disanje), na srce i krvotok (šire se krvni sudovi, smanjuje se rizik od tromboze, pozitivno deluje na krvni pritisak u propisanim količinama, povećava se HDL – dobar holesterol), na kožu (pojačana prokrvljenost), podstiče rad polnih žlezdi, bubrega, jetre i slezine zbog povećane prokrvljenosti brže se izbacuju štetne materije iz organizma. Takodje utiče i na rad mozda, koncentraciju i memoriju. U mediteranskoj, kardioprotektivnoj ishrani je veoma važan sastojak. Ima antioksidativno dejstvo na organizam.

Pozitivne strane konzumacije alkohola vrlo lako postaju prilično negativni ako se pretera s količinom. Preterana konzumacija dovodi do povećanja rizika za nastanak moždanog udara, karcinoma dojke, usne šupljine, jednjaka, jetre.

U danskom centru za epidemologiju dvanaest godina je trajalo istraživanje u kojem su se dokazivale veze izmedju pijenja vina i smrtnosti. Rezultat je bio: ljudi koji ne piju vino imaju kraći očekivani životni vek od onih koji popiju 3 – 5 čaša vina nedeljno. U jednoj studiji Svetske zdravstvene organizacije WHO tvrdi se da onaj koji redovno i umereno konzumira vino, živi duže i zdravije.

Lekovitost vina najviše dolazi do izražaja ako ga pijemoposle ručka. Ono obogaćuje ukus hrane i popravlja raspoloženje.

Svaka zdrava osoba može uživati u pozitivnom dejstvu umerene količina vina, a osobe koje imaju oštećenje jetre, bubrega ili pankreasa ne bi smele da unose vino u organizam.

 

Prim. Dr Katica Kujundžić, kardiolog

Uncategorized @sr

Comments are disabled.