U prvom delu sam govorio o uzrocima infekcija i upala disajnih puteva, te preventivnim merama za njihovo suzbijanju. U ovom nastavku bih napisao par rečenica o kliničkoj slici i lečenju. Iako su ove stvari, manje više poznate roditeljima, nije loše ponoviti priču.
Lakaše virusne infekicje tipa prehlade nisu najčešće praćene povišenom temperaturom, ili bar ona nije visoka i ne prelazi 38-38,5 C. Dominatan simptom u kliničkoj slici prehlada je nazalna sekrecija ili kako se u našem narodu kaže, curenje nosa. Sekret je obično bistar, vodenkast, ali može biti i gušće konzistencije. Može biti i prebojen žućkasto, beličasto, zelenkasto. Nekada to može značiti lokalnu bakterijsku dodatnu infekciju na koju obično ne reagujemo.
Kod prehlada postoji i malo razlike između malog deteta i većeg deteta. Bebe i mala deca do 3 g. su znatno osetljivija na naknadne bakterijske infekicje i njih obično i češće kontrolišemo. Veća deca su dosta otpornija na dodatne bakterijske infekicje, a većina ih je već i iskusila i dobila imunitet na njih, tako da njih ređe kontrolišemo jer oni i bolje podnose bolest.
Lečenje prehlada je obično simptomatsko. Simptomatsko lečenje znači davanja lekova da bi se ublažile tegobe. U lakšim slučajevima lekove i ne dajemo. Topli čajevi i napitci, par dana izolacije i mirovanja su sasvim dovoljni. Kod dece sa malo izraženijom kliničkom slikom se u terapiju uvode eventulano kapi za nos, neki lek za povišenu temperaturu ili nešto da se smiri eventulani jak i suv kašalj. Grip, ili gripu slične virusne infekicje su malo teže virusne bolesti respiratornih puteva. Odnosno, grip je virusna infekicja de fakto celog organizma, ali ipak sa dominantnom kliničkom slikom od strane disajnih puteva. Simtpomi gripa su znantno teži od simptoma prehlade. Prisutna je obično visoka temperatura, malaksalost, galavobolja i jedna opšta lomnost celog organizma. Uz sve navedeno ide i lošije raspoloženje i slabija ishrana, kako kod dece, tako i kod odraslih. Kašalj može a i ne mora da bude prisutan. Curenje sekreta iz nosa može a i ne mora biti prisutno. Iako je klinička slika dovoljna za dijagnozu, pogotovo ako se ima i potpora u anamnestičko-epidemiološkim podacima o već prisutnoj sličnoj bolesti u kući ili kolektivu, neretko je potrebno uraditi analizu krvne slike. Ona ima vrednost u proceni težine bolesti, ali ima značaj i u prognostičkom smislu (kakav tok bolesti se očekuje, eventulano procena dužina trajanja bolesti i sl.). Lečenje gripa i gripu sličnih infekcija je kao i kod prehlade simptomatsko. Međutim, ovde se mora konzumirati malo više lekova nego kod prehlada. Lekovi za obaranje temperature su po pravilu potrebni. Nekada su potrebnii i lekovi da smire kašalj. Važno je reći da u slučaju prisutnog kašljanja, što nije tipičan simptom gripa, lekar ima obavezu da kontroliše pacijenta. U slučajevima sa jasnom klinčkom slikom, bez izraženog kašljanj, kod osraslih i veće dece kontrola nekada i nije potrebna. Za manju decu bih ipak preporučio obavezne kontrolne preglede. Uz davanje lekova, obavezno se preporučuje mirovanje u trajanju od najmanje nedelju do 10 dana, bez obzira na uzrast, a pogotovu to preporučujem većoj deci, zatim deci koja se profesionalno bave sportom kao i odraslima. Za razliku od odraslih, deca su manje podložna komplikacijama gripa i gripu sličnih infekicja kao i bakterijskim naknadnim infekicjama. To se naročito odnosi na veću decu, školsku i tinejdžere. Najčešće komlikacije gripa su u vidu dodatnih bakterijskih infekicja. Na njih uvek moramo da mislimo, i roditelji i lekari, pogotovo ako se simptomi bolesti vrate posle prvobitnog smirenja. Najčešće se radi o upalama pluća ili sinusa, kada je potrbna antimikrobna, tj.antibiotska terapija. No, u gripu, često vreba i jedna teška, ali srećom retka komplikacija same virusne infekicje, a to je upala srčanog mišića. Sem što pogoršava stanje pacijenta, upala srčanog mišića može ostaviti i trajne posledice, a kod najmlađe dece, novorodjenčadi i beba, kao i kod starijih osoba može biti i životno ugrožavajuća komplikacija. Još jednom ističem potrebu mirovanja tokom bolesti, kao bitnu prevenciju upravo ove komplikacije.
U lekarskoj praksi, često se viđaju i slučajevi koji sa simptomima stoje negde između ove dve opisane grupe bolesti, prehlade i gripa. U tim slučajevima, lično se ponašam kao da pacijent ima grip. Podsetiću, da nam je nova Corona SARS CoV2 infekicja, tj njena pandemija, otežala kliničku procenu bolesti , jer ona može imitirati i prehladu i grip.S toga smo primorani da češće nego ranije radimo krvne sike i da relativno često tražimo brzi antigenski bris na SARS CoV2 što dodatno opterećuje roditelje i pacijente, kako finansiski tako i vremenski. Deca, uglavnom dobro podnose Corona infekicje i upale, ali s druge strane ona su i opasnija od odraslih u smislu većeg potencijala u širenju infekcije. I kod gripa i kod prehlada, a naročito kod Corona infekicje, savetujem rigoroznu izolaciju. Dete tada ne ljubiti ( ili samo dozvoliti majci, koja je naša večna žrtva), takođe savetujem strogu zabranu dolaska u posetu baka, deka i tetaka.
Na kraju, sve u svemu, ne treba imati straha od pomenutih bolesti, ali ih ne treba ignorisati i junačiti se.
Strah nećemo, obazrivost hoćemo.
dr Goran Pavlović, Vaš pedijatar
