Još pre više hiljada godina Hipokrat je pisao o uticaju vode i vazduha na zdravlje čoveka.

Savremena medicina je definisala meteoropatiju kao skup zdravstvenih simptoma  koji nastaju kada dođe do promene jednog ili više meteoroloških faktora.

Pod meteorološkim faktorima se podrazumevaju: temperatura i vlažnost vazduha, brzina i pravac vetra, atmosferski pritisak. Ljudski organizam kao deo prirode prati spoljašnje uticaje i reaguje na njih, što se manifestuje pojavom različitih tegoba.

Hronični pacijenti doživljavaju pogoršanje osnovne bolesti u toku promene  vremenskih uslova, dok se kod meteoropata simptomi javljaju samo prilikom  promene vremena.

Simptomi meteoropatije obično se javljaju 1-2 dana pre promene vremena, traju  isto toliko i  prolaze  kada se organizam adaptira na nove vremenske uslove.

Najčešći simptomi su:  umor, nagla promena raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost, nesanica, glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe , bolovi u mišićima. Kod  srčanih bolesnika može  doći do pogoršanja stanja  i pojave oscilacija krvnog pritiska i pulsa. Mogu se pojačati simptomi gastritisa i bolovi u stomaku kod obolelih od čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, prehlada, upale disajnih organa i astmatičnih napada …

Savremeno doba i boravak u zatvorenim, klimatizovanim prostorijama, smanjuje sposobnost organizma da se prilagodi novim vremenskim uslovima.

Humana biometeorologija se bavi izučavanjem uticaja vremena i klime na život i zdravlje čoveka. Hidrometeorološki zavod svakodnevno  izveštava  o biometeorološkim prilikama, pa prema njima  možemo planirati svoje aktivnosti.

Za bolje podnošenje promene vremenskih uslova, preporuka  je  što više vremena provoditi napolju u prirodi. Šetati, trčati, voziti  bicikl, rolere… Baviti se sportom  napolju, kada god je to moguće. Zavolite zimu i vlažno vreme! Tuširanje naizmenično  toplom i hladnom vodom može pomoći, naročito kod osoba koje imaju probleme sa krvnim pritiskom. Kod nižeg krvnog  pritiska preporučuje se konzumiranje veće količine tečnosti, prvenstveno vode, kao i mlakih nezaslađenih čajeva ili razblaženih prirodnih sokova. Dok kod povišenog pritiska  ili pojave lupanja i preskakanja srca se savetuje izbacivanje iz ishrane namirnica bogatih  masnoćama, kofeina i cigareta.

Stres pojačava apatiju, iscrpljenost, zbog čega se treba što više odmarati i izbegavati napor. Neophodno je  uzimati što više svežeg  voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina. U slučaju poremećaja sna, poslednji obrok treba da bude minimum 3h pred odlazak na spavanje, i ne sme da bude obilan. Ishranu obogatiti žitaricama i ribom.

Mateoropatija je povezana sa osećajem komfora. Kada naučite da  prepoznate prve simptome pred promenu vremena, lakše će te se pripremiti za promenu, znaćete  šta da uradite i bolje  će te podneti.

Naučite da volite sve vremenske prilike i uživajte!

dr Aleksandra Petrović, Vaš internista

 

Saveti stručnjakaRazno

meteoropatebio prognozavremehronične bolestivisok pritisakdepresijanizak pritisak

Comments are disabled.